Svjetski dan mentalnog zdravlja obilježava se svake godine 10. oktobra, s ciljem podizanja svijesti o značaju brige za mentalno zdravlje i podsticanja otvorenog razgovora o psihološkim izazovima.
Dok se sve više govori o važnosti fizičkog zdravlja, stručnjaci poručuju – jednaku pažnju moramo posvetiti i svom mentalnom zdravlju.
„Sama činjenica da se ovaj dan oficijalno obilježava unazad 30 godina, govori nam o tome koliko smo mi zanemarili mentalno zdravlje, a kao psiholog, mogu vam reći da je to temelj našeg blagostanja i opšteg zdravlja. Često se ti mentalni izazovi koje imamo u svakodnevnom životi, odražavaju na naše fizičko zdravlje i onda tražimo lijek u fizičkim simptomima, a ne posvetimo se onome što jeste uzrok samog problema. Jako nam je važno, ako nismo imali do sada alate, mehanizme za suočavanje sa različitim frustracijama, izazovima i problemima koji se neminovno dešavaju u našem životu, bilo da je na polju obrazovanja, posla, porodice i slično, mi ih moramo izgraditi. Psiholozi su tu bili jako kreativni i osmislili su veliki broj samih tehnika, da li je to vođenje dnevnika, hobi, bavljenje fizičkom aktivnošću, upravljanje vremenom i sve to radi prevencije samog problema“, istakla je psiholog Irma Koca Dagli
Na pitanje, kada možemo osjetiti i prepoznati da se nešto dešava sa nama, psihološkinja odgovara:
„Mi to jednostavno možemo primjetiti samo ako dovoljno dobro poznajemo sebe. Ako ne prepoznajemo simptome koje naše tijelo i organizam šalju, sve one signale i alarme koji se upale u određenom trenutku, mi ćemo doći do trenutka kada sagorimo, kada naš imuni sistem padne toliko da se razbolimo i tek onda obratimo pažnju na sebe. Zato je važno da naučimo da prepoznamo sve one promjene, da li je to da više spavamo ili ne možemo da zaspimo, da li je to da imamo pojačan apetit ili nam je apetit smanjen, da li izbegavamo ljude i volimo samoću a nismo je do tada voljeli, da li one aktivnosti koje su nam donosile uživanje i zadovoljstvo, više nisu tako interesantne za nas. Jako nam je važno da njegujemo socijalne odnose a ne socijalne mreže, upravo zbog toga što ljudi koji su bliski nama i dobro nas poznaju, mogu da vode sa nama jedan dubok, iskren i kvalitetan razgovor koji nas može uputiti i pokrenuti u pravom smjeru. Onda kada ne možemo da prepoznamo šta se sa nama dešava, kada nemamo krug ljudi koji može da pruži podršku, tada je vrijeme da se javimo profesionalcu i da konačno skinemo stigmu sa toga da ako smo umorni, pod stresom i jakim pritiskom, mi imamo neki problem koji je vrijedan stigme. Dakle, da radimo na sebi i da se u trenutku kada nemamo mehanizma, obratimo profesionalcima.“
Naglašava da mentalno zdravlje i nije tako popularno.
„Popularne su neke prividne tehnike kojima se bave, na primjer pozitivna psihologija, različiti lifecoach-evi, instagram stranice koje se bave tom temom i tome slično. Ne kažem da oni negativno utiču ali oni se ne bavi onim dubinskim konkretnim uzrocima samog problema koji uzrokuje prmjene u ponašanju, promjene u obrascima mišljenja i same ličnosti. Zato je jako važno da znamo kome se obraćamo za pomoć, od koga tražimo upute i od koga želimo da dobijemo podršku.“
Psihološkinja ističe da je važno stvarati zajednicu u kojoj se o mentalnom zdravlju govori otvoreno, bez predrasuda i straha od osude. Jer, briga o sebi – i traženje pomoći kada nam je potrebna – znak su snage, a ne slabosti.
