Za mnoge je jutro nezamislivo bez prve šoljice kafe, ritual koji budi tijelo i razbistrava misli. Ipak, sve je više pitanja o tome da li konzumiranje kafe na prazan stomak predstavlja bezazlenu naviku ili potencijalni rizik po zdravlje.
Dr Selma Bihorac iz Zavoda za javno zdravlje ističe da efekti kafe u velikoj mjeri zavise od individualnih karakteristika organizma, ali i načina na koji se konzumira.
“Kafa ne bi trebalo da se konzumira odmah nakon buđenja, preporučuje se da se sačeka barem prvih pola sata, i da ona ne bude prvi napitak koji unosimo u organizam. Mnogo bolji izbor za početak dana jeste čaša mlake vode, koja pomaže organizmu da se postepeno razbudi i pokrene varenje. Ova navika je naročito korisna ako se praktikuje na prazan stomak. Poseban oprez savejtuje se osobama koje imaju probleme sa varenjem, poput gastritisa, pojačanog lučenja želudačne kiseline ili refluksa, stanja koje se često opisuje kao „vraćanje kiseline“. Tegobe mogu biti izraženije kod osoba sa hijatalnom hernijom (želudačnom kilom), pa je u tim slučajevima važno dodatno voditi računa o jutarnjim navikama”, poručuje ona.
Osim uticaja na digestivni sistem, kafa može delovati i na hormone stresa.
“To je taj uticaj na nervni sistem koji kofein ima. Kod nekih osoba se stvarno dešava da oni, ako preteraju u toj koncentraciji kofeina, može da se desi osjećaj nervoze, lupanje srca, pa čak i preskakanje, i to bude čest simptom. I kada u anamnezi, da vam to često, da se to dešava u jutarnjim časovima, da li je prvo što popijete u toku dana ta šolja kafe”, objasnila je dr Bihorac.
Ipak, to ne znači da svi treba da se odreknu jutarnje kafe. Naprotiv, stručnjaci savjetuju umjerenost i prilagođavanje navika sopstvenom organizmu.
“Negdje je preporuka i tolerantno. Govorimo o kofeinu, koji je glavni sastojak kafe. Ako gledamo maksimalne doze koje se preporučuju za jednog odraslog čovjeka, to je do 300 miligrama kofeina dnevno, što znači maksimalno tri šoljice kafe”, podvukla je naša sagovornica.
Jutarnja kafa ne mora biti loša navika, ali način na koji je konzumiramo može napraviti značajnu razliku. Slušanje signala sopstvenog tijela i uvođenje malih promena u rutinu često su ključ za očuvanje zdravlja, bez odricanja od omiljenog napitka, zaključila je dr Bihorac.
FOTO/TEKST: SANA-A. Alić-Kahrimanović
