U Galeriji Multimedijalnog centra održana je konferencija za medije povodom najave premijere pozorišne predstave „22 minuta“, autora i reditelja Boban Skerlić.
Predstava donosi priču o otmici putnika iz voza u Štrpcima 1993. godine, podsjećajući na stradanje nevinih civila i važnost kulture sjećanja.
Iz Regionalnog pozorišta poručuju da je riječ o projektu od velikog društvenog značaja.
“Htio bih da taj događaj pretočimo u predstavu koja se zove „22 minuta“, jer je upravo voz na stanici u Štrpcima stajao 22 minuta. Odatle i naziv same predstave „22 minuta“. Ne bih ja hteo mnogo da dužim, daću priliku ljudima koji su tu, ali hoću da kažem da nikada nismo imali ovakav proces do sada. U pitanju je bila zaista jedna energija i svi zaposleni, posebno glumci i, naravno, regionalno pozorište, disali su jednom dušom i nismo dali 100%, nego smo dali 1000%. Mislim da je ovo izuzetno važna predstava i da treba da je pogledaju svi u Srbiji. Poruka ove predstave je da šovinizam i nacionalizam rađaju rat, a ratovi donose bol, patnju i smrt i u ratu nema pobednika. Svi stradaju. U ovom slučaju smo videli da stradaju civili, deca, starci i žene. I da se nikada i nikome i nigde više ovako nešto ne desi”, naglasio je Seadetin Mujezinović
Reditelj ističe da predstava ima za cilj da kroz umjetnost otvori prostor za dijalog i suočavanje s prošlošću.
“Naše prisustvo komemoraciji je u nekom trenutku zaista bila tačka oko koje je cio proces počeo da se radi pod višom temperaturom, iako smo mi praktično od samog početka radili predstavu svjesni odgovornosti koju imamo sada prema pozorištu, prema društvu i tako dalje. Ali ta specifična odgovornost odnosi se na porodice tih žrtava. Jer, koliko god se mi uživljavali i pokušavali da ih razumemo, za njih su te tragedije mnogo dublje, trajnije i neutažive, pogotovo što većina, ogromna većina porodica nije zapravo došla ni do posmrtnih ostataka”, naglasio je Boban Škerlić
Glumci naglašavaju da je rad na predstavi bio emotivno zahtjevan, ali i izuzetno važan.
“Predstava „22 minuta“ je jedan od onih procesa koji suštinski menjaju stvari. Prije svega menjaju ih kod nas samih. Kako god to da zvuči, svaki od procesa u kojima učestvujemo ostavlja nešto u nama i mijenja nas na ovaj ili onaj način. Bitnost ovih „22 minuta“ je nešto što svakako traje kod nas mnogo i trajaće mnogo duže nego 22 minuta, nego 100 minuta koliko traje predstava, nego godine koje slijede ispred nas jer ne smijemo da zaboravimo da već 30 godina nedostaju neka mesta na nečijoj sofri. Da su prazna mresta na roditeljskim sastancima. Iz svih tih razloga, odgovornost da se ispriča ova priča je još veća. I nekako smo se, to mogu da tvrdim u ime svih glumaca, dali u ovo onoliko koliko nas zanima. A zanima nas toliko da jedva čekamo da pričamo ovu priču i želimo da je pričamo što duže budemo mogli”, kazao je Rifat Rifatović
“Za mene je ovo jedan od najljepših procesa, ali u suštini jako gorka priča. Mislim da smo zaista uradili dobru stvar, ne samo za našu zajednicu, već i za neke šire okvire, i da smo na dobrom putu da razgovaramo i da se osvijestimo. Jer, kao što se i u predstavi kaže, neki od nas nisu znali ko su ti određeni izvršioci. A mislim da je jako bitno, koliko god mi ne želimo da izgovaramo ta imena, da se zna – jer ratni zločinci moraju da imaju i ime i prezime i kaznu”, naglasila je Lemana Binjoš
Premijera predstave zakazana je za 24. mart u Kulturnom centru u Novom Pazaru, dok su reprizna izvođenja planirana u narednim danima.
