Skoro dva i po miliona prijava stiglo je za upis nelegalnih objekata. Ministarka Aleksandra Sofronijević rekla je da u taj broj nisu ušli objekti u javnoj svojini, a procena je da ih ima između milion i milion i po. Time se približavamo broju od četiri miliona evidentiranih objekata koji su predmet upisa po ovom zakonu. Objekti će biti upisivani po redosledu prijavljivanja.
Prema njenim riječima, prva faza postupka uspešno je završena. Od ponedjeljka je započela druga faza postupka – mogućnost podnošenja prigovora na prijave.
“Prigovor mogu uputiti sva lica koja smatraju da im je neko pravo oštećeno ili oduzeto. Oni će odmah biti razmatrani, a Agenicija nastavlja postupak u zavisnosti od toga da li su osnovani“, objasnila je ministarka.
Istovremeno, kako je navela, i u prvoj i u drugoj fazi zakon omogućava da se za nesporne slučajeve izdaju potvrde.
Postupak se, dodaje, sprovodi uz podršku Republičkog geodetskog zavoda, uz klasifikaciju predmeta po nameni, površini i drugim kriterijumima, a u analizi prijava korišćena je i vještačka inteligencija.
“Prvi do upisa stiže po vremenskom redosledu prijavljivanja, ali pod uslovom da predmet ispunjava sve zakonom propisane uslove. Ako ne ispunjava, ide se na sledeći“, rekla je ona.
Prema dosadašnjoj analizi, 74 odsto svih prijava odnosi se na porodične stambene objekte, kao i pomoćne i ekonomske objekte.
“To je kategorija gde će prve nesporne potvrde izaći iz Agencije i biti prosleđene Republičkom geodetskom zavodu na upis prava svojine“, naglasila je.
Na ocene pojedinih advokata da bi postupak mogao dovesti do “pravnog haosa“, Sofronijevićeva odgovara da je upravo suprotno.
“Ovim zakonom rješava se haos koji je postojao više od 30 godina. Kada imate milione neupisanih objekata i ljude koji svoju nepokretnost ne mogu da prodaju, naslijede, dograde ili stave pod hipoteku, onda je jasno da je bilo neophodno sistemsko rješenje“, istakla je.
Dodaje da veliki broj podnijetih prijava pokazuje povjerenje građana u proces.
“Proces je napravljen da bude jednostavan, centralizovan i digitalizovan. Tu nema ni laži ni prevare”, poručila je gošća Dnevnika.
U slučaju neuredne prijave, Agencija obavještava podnosioca i ostavlja rok od 30 dana za dopunu dokumentacije.
“Svima smo želeli da damo jednake šanse. Ako nedostaje dokaz, stranka dobija obaveštenje za dopunu, a nakon toga se postupak nastavlja”, navela je Sofronijevićeva.
Međutim, postoje i objekti koji ne mogu biti predmet upisa – oni u zaštićenim prirodnim i kulturnim zonama.
“Takvi objekti će dobiti obavještenje da ne mogu biti predmet upisa i biće doneto rješenje o uklanjanju ili upisu prava svojine u korist Republike Srbije“, objasnila je Sofronijevićeva.
Ministarstvo procenjuje da će u prvih šest mjeseci primene zakona biti upisano između 300.000 i 500.000 objekata.
“Od prvog Zakona o legalizaciji iz 1997. godine doneto je ukupno 320.000 rješenja. Ako ostvarimo ovu procenu, to će biti izuzetno značajan rezultat, pre svega za građane“, rekla je Sofronijevićeva.
U slučaju da vlasnik ne prijavi objekat, Agencija će najprije rješavati podnijete prijave, a zatim će sačiniti spisak neprijavljenih objekata i dostaviti ga Republičkom geodetskom zavodu.
“Ne upisuje se automatski Republika Srbija, već vlasnik zemljišta na kome je objekat izgrađen. To je primena načela superficies solo cedit,odnosno jedinstva nepokretnosti“, objasnila je ministarka.
Za građane koji iz opravdanih razloga nisu stigli da podnesu prijavu, ostavljen je dodatni rok do 24. oktobra.
RTS
