Fizički hemičar Svetlana Stanišić izjavila je danas da se plastika nalazi u svim telesnim tečnostima kod čoveka, da su deca pre rođenja izložena uticaju plastike i aditiva koji potiču od nje, kao i da sve što pojedemo ima neku količinu plastike ili plastičnih aditiva u sebi.
“Plastika prolazi krvno moždanu barijeru i akumulira se u mozgu. To se videlo kroz razne nalaze sa obdukcija i danas nema tkiva u organizmu gde se komadići te plastike ne nalaze. Ono što je problem je što telo deluje na plastiku kao na strano telo i ta plastika kontinurano emituje razne materije koje se nalaze u njenom sastavu, aditive, koje utiču na hormonski balans, tako da ona može biti medijum za unos raznih drugih zagađujučih materija”, rekla je Stanišić za Tanjug.
Stanišić je objasnila da čovek kada pojede plastiku, 1 odsto prolazi kroz creva i dospe do
jetre.
“Neki deo se eliminiše, a neki kruži kroz krvotok. Komadići su sitniji od kapilara i mogu da dospeju do najudaljenijih tkiva. Unos plastike korelira sa korišćenjem brze hrane i hrane koja je pakovana u plastične ambalaže. Ne možete odvojiti šta je uzrok, a šta posledica, jer sve to sinergijski utiče. Mi udišemo plastiku, jer plastika potiče od prašine koja dolazi”, rekla je Stanišić.
Na pitanje kako se ljudi mogu zaštiti od plastike, ona je istakla da, kada je u pitanju pijaća voda, je moguće filtriranje koje može da utiče na uklanjanje plastike.
“Međutim, plastika kada je u pitanju oralni unos potiče delom iz hrane, a takođe potiče pre svega iz vode koja je pakovana u plastičnu ambalažu. Znači, ne tiče se toliko vode sa česme. Osoba koja pije vodu sa česme unese par hiljada komadića mikroplastike na godišnjem nivou, a ko koristi flaširanu vodu, on može da unese i 80-90 hiljada. Znači to je značajno veći unos, a jednako toliko se unese iz hrane”, istakle je Stanišić.
Ona je objasnila da reciklirana plastika nema isti kvalitet kao prvoproizvedena, da je skuplja, kao i da su reciklaže ograničene.
izvor: Tanjug
