Prema podacima Narodne banke Srbije, povećao se broj transakcija za više od 38 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Bezgotovinsko plaćanje i građanima i kompanijama donosi benefite, ali i mnoge rizike. Društvene mreže nisu mesto za kupovinu, upozoravaju iz udruženja potrošača.
Rast se nastavlja, te je tako više od 26 miliona internet kupovina obavljeno samo u drugom tromesečju tekuće godine, što je za 38,3 odsto više nego lani.
“Od 2020. do 2024. godine broj kartičnih plaćanja uvećao za gotovo četiri puta. “Znači sa 20 na gotovo 80 miliona u 2024. godini. Mi očekujemo da se taj trend rasta nastavi i u narednom periodu”, kaže Nenad Petrović, generalni direktor Sektora za platni sistem Narodne banke Srbije .
Sve više prodavnica, kako velikih trgovinskih lanaca, tako i manjih preduzetnika, uvodi mogućnost plaćanja karticama, a reklame i kampanje za onlajn kupovinu nikada nisu bile intenzivnije.
“Do kraja godine biti potrošeno na onlajn kupovinu oko 1,3 milijarde eura i to ne računajući transakcije koje se obavljaju direktno između fizičkih lica, koja nisu merljiva kroz baze podataka. Postoji određeni nivo ušteda koji kompanije mogu da naprave kroz direktnu prodaju onlajn putem nego što se to dešava u prodavnici. U digitalnom marketingu vama je omogućeno personalizovano, odnosno lično obraćanje kompanije svakom pojedinačnom potrošaču u odnosu na njegove preferencije”, poručuje Miljan Premović, stručnjak za marketing i iskustvo potrošača.
Porast transakcija karticama ima prednosti i po finansijske tokove u Srbiji.
“Više bezgotovinskih plaćanja, objašnjava Petrović, dovodi do toga da se više transakcija evidentira u zvaničnim tokovima, što znači manju mogućnost za poresku evaziju, odnosno izbegavanje plaćanja poreza, i smanjuje se mogućnost za sivu ekonomiju”, dodao je Petrović.
Rast onlajn kupovine donosi pogodnosti, ali i nove izazove za potrošače – od prevara na internetu do pitanja zaštite ličnih podataka.
“Društvene mreže nisu mesto za kupovinu, zato što tamo nema prodavaca. Kad nema prodavca, ne dobijate račun. Kad ne dobijate račun ne postoji ugovor o kupovini, odnosno kupoprodajni ugovor i potrošač tada nema prava koja inače po zakonu ima. Mi moramo znati ko nam je s druge strane prodavac. Dakle, taj prodavac mora imati svoju adresu, matični broj, PIB, mora ispoštovati niz propisa koje mu zakon nalaže da bi potrošač znao šta da radi u određenim situacijama”, objašnjava Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Stručnjaci ocenjuju da će ovakvi načini kupovine i plaćanja samo rasti. Kartica, mobilni telefon ili pametni sat sve češće zamenjuju gotovinu u novčaniku, a Srbija polako stiže evropsku praksu.
