Ministarka Tatjana Macura rekla je da je u prethodnoj godini izrečeno 30.000 hitnih mjera, što znači da se zakon o sprečavanju nasilja u porodici “dosta dobro” primenjuje. Institucije jedine mogu da pruže sveobuhvatnu podršku žrtvama nasilja, da im pomognemo kada dođu u susret sa žrtvom da imaju veću moć u svojim rukama.
Ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti Tatjana Macura govorila je o zakonskim izmenama prilikom obilježavanja nacionalnog dana sjećanja na žene žrtve nasilja.
“Dakle, radi se o Izmjenama zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji u našoj zemlji važi od polovine 2017. godine i ono što mi danas imamo od podataka jeste na koji način se ovaj zakon primenjuje do sada. U prethodnoj godini izrečeno je oko 30.000 hitnih mjera. To su mjere koje prekidaju komunikaciju ili udaljavaju nasilnika od žrtve“, navela je Macura.
U godini pre toga izrečeno je oko 32.000 mjera.
Primena zakona u praksi
“Može se zaključiti da se ovaj zakon dosta dobro primenjuje u praksi. Ono gde nailazimo na problem jeste kako ohrabriti žene da istraju u tom procesu kada prvi put prijave nasilnika, da istraju do kraja, da ne dolaze u situaciju da mu se vraćaju i da odgovore na sve mjere podrške koje mogu doći od institucija sistema. Zato što to nisu samo mjere koje se odnose na primjenu zakona o sprečavanju nasilja u porodici, tu postoji niz drugih mjera kao što recimo pružanje adekvatne pomoći u okviru sigurnih kuća koje postoje u Srbiji“, istakla je ministarka.
Prema njenim riječima, veoma često žene žrtve nasilja odbijaju korak broj dva jer misle da u određenim situacijama same mjere koje se primenjuju iz okvira zakona o sprečavanju nasilja u porodici daju rezultate, prekida se nasilni proces i one uspijevaju da izađu iz nasilja.
“Međutim, u nekim drugim patološkim ili ozbiljnijim situacijama to se ne dešava i neophodno je da žene razumiju da je apsolutno neophodno da prihvate sve one mjere koje su pred njima. Mi vrlo dobro znamo koliko su žene u toj situaciji ranjive i koliko nemaju u tom trenutku kapacitet da razumiju na koji način su i koliko izložene opasnosti i zato mislim da je to zajednički zadatak svih nas“, navodi Macura.
Kakve su aktuelne kazne
Veoma često ne dođemo do situacije da se propiše maksimalna kazna i zato jeste važno da mi u budućem periodu, ne samo u okviru krivičnog zakonika, razmišljamo o izmjenama koje bi recimo prepoznale femicid kao posebno krivično djelo, nego i da razmišljamo o onim preventivnim zakonima, kakav je zakon o sprečavanju nasilja u porodici i pomognemo onim institucijama, prije svega institucijama, napomenula je ona.
“Mi vidimo da se ovaj zakon dosta dobro primenjuje, ali on se može primenjivati još bolje i zato je važno da do kraja ove godine dobijemo informacije i od predstavnika tužilaštva, predstavnika MUP-a, od ljudi koji su zaposleni i angažovani u centrima za socijalni rad, od ljudi koji se neposredno bave žrtvama, a imaju recimo licencirano pružanje usluga u okviru organizacija civilnog društva sva ta mišljenja zajedno treba da se saberu, da vidimo u kojoj mjeri još ovaj preventivni zakon možemo da poboljšamo, da bi se ta crna statistika još više smanjila”, navodi.
Prijaviti nasilje
Za 14 godina više od 430 žena je ubijeno u porodičnom nasilju, ipak samo tri odsto u tom periodu su prijavile nasilje.
“Veoma često svjedočimo i takvim naslovima u medijima, kada se dogodi slučaj ubistva ili trostrukih ubistava kao poslednjih desetak dana, da je okolina imala neka saznanja da znaju da je neko bio prek i da je pravio probleme u okviru svoje porodice, a da nije učinila korak. Kad imamo ta saznanja možemo da učinimo nešto”, ističe Macura.
Važno da žrtva istraje
Prema njenim riječima, jedan od koraka na kojem žrtva posustane jeste taj kontakt sa tužilaštvom kada dođe do vođenja procesa praktično pred sudovima, kaže ona.
“Tu žrtve odustaju i ja mislim da u tom trenutku mi moramo da pokažemo dodatne napore da joj pomognemo da istraje u tom procesu do kraja”, dodaje Macura.
Većina onih koji vrše nasilje u porodici nakon što se izreknu prve hitne mjere ne radi to više, dolazi do nekog načina razilaska iz te partnerske zajednice.
RTS
