Povodom Svjetskog dana zdravlja, pažnja javnosti usmjerena je na značaj očuvanja zdravlja kao jednog od ključnih preduslova kvalitetnog života. Savremeni način života, obilježen stresom, nedovoljnom fizičkom aktivnošću i nepravilnom ishranom, dodatno naglašava potrebu za jačanjem svijesti o prevenciji i odgovornom odnosu prema sopstvenom zdravlju.

Stručnjaci upozoravaju da zdravstveno stanje stanovništva u velikoj mjeri opterećuju hronične nezarazne bolesti, koje danas spadaju među vodeće uzroke smrtnosti narušenog kvaliteta života.

„Kada govorimo o zdravstvenom stanju stanovništva, obično se fokusiramo na hronične, nezarazne bolesti, koje predstavljaju značajan problem i glavni uzrok smrtnosti u našim krajevima. Te bolesti, na koje utiču stil i način života, mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija i u nekim slučajevima do smrti i u mlađem dobu, dok i u drugim slučajevima značajno otežavaju kvalitet života. Zdravstveno stanje stanovništva se, naravno, menja tokom vremena zahvaljujući napretku nauke i medicine – unapređuju se dijagnostika, terapija i metode prevencije. Danas postoje različite metode ranog otkrivanja poremećaja i bolesti, tzv. skrining, koje omogućavaju prepoznavanje zdravstvenih problema pre nego što bolest postane klinički očigledna.Ipak, iako ove metode poboljšavaju prevenciju, one takođe utiču na statistiku, jer se otkrivaju novi slučajevi hroničnih bolesti, što može stvoriti utisak „balona“ u podacima. Svejedno, učestalost hroničnih oboljenja i dalje raste i još uvek nismo dostigli željene rezultate u njihovom smanjenju.“

Redovni pregledi, pravilan način života i kontrola pomažu u sprečavanju ozbiljnih bolesti.

„Preventivni i redovni pregledi su izuzetno važni u našem društvu, prvenstveno zato što omogućavaju otkrivanje bolesti pre nego što one postanu klinički očigledne. Nažalost, naši ljudi često ne reaguju na zdravstvene poremećaje dok ne osete neki simptom koji im smeta. Na primer, osoba sa potencijalnom upalom pluća možda neće otići kod lekara dok ne dobije kašalj ili krv u ispljuvku. Takav pristup je greška, jer preventivni pregledi značajno smanjuju rizik od razvoja bolesti i smrtnost. Čak i kada bolest postoji, rano otkrivanje može u velikoj meri povećati mogućnost izlečenja – kod maligne bolesti, na primer, procenat izlečenja raste ako se bolest otkrije na vreme.“

Stres je prisutan u svakodnevici, ali sposobnost njegovog prepoznavanja i upravljanja njime značajno utiče na cjelokupno zdravlje.

„Stres je, naravno, ključni faktor za zdravlje, ali naš organizam zna da funkcioniše i sa njim. Ako osoba ne može da se izbori sa stresom, može potražiti pomoć psihologa, psihijatra ili psihoterapiju kako bi naučila da se nosi sa njim. Bolesti su, međutim, multifaktorialne. Ako smo pod stresom, važno je da korigujemo druge faktore koji utiču na zdravlje – kao što su ishrana i način života. To znači unositi manje prerađenog mesa, prostih šećera i zasićenih masnih kiselina, izbegavati duvan i ostale štetne navike. Ljudi često stres „leče“ pušenjem ili nezdravim navikama, što dodatno ugrožava zdravlje. Ako korigujemo ove faktore, stres možemo držati u granicama normale. Potpuno ga, naravno, ne možemo eliminisati iz života, ali možemo naučiti kako da ga kontrolišemo i ublažimo njegov negativni uticaj na zdravlje.“

Ovaj datum još jednom podsjeća da je zdravlje trajna vrijednost koja zahtijeva kontinuiranu brigu, ali i zajedničku odgovornost pojedinca i društva u cjelini.