Na visokim temperaturama klima-uređaji postaju najveći potrošači struje u domaćinstvu. Od temperature na kojoj je podešena klima, preko čistih filtera, do načina korišćenja roletni i bojlera – stručnjaci izdvajaju mjere koje donose najveću uštedu.
Napolju vrućina, unutra još gore. Klima uključena pa računi samo rastu. Jedni tvrde da klima treba da bude non-stop uključena, drugi kažu drugačije.
Ivan Antić iz Unije servisera klimatizacije savjetuje da klima bude uključena na temperaturu od 25, 26 stepeni i ostaviti je da radi non-stop.
Profesor na Mašinskom fakultetu Miloš Banjac rekao je da kada ne boravimo u nekom prostoru duže vrijeme, klima treba da bude isključena.
“Ne treba da je stalno palimo i gasimo, na svaka dva minuta kada izlazimo, ali u kontinuitetu kada smo u prostoriji treba da radi, kada izađemo iz prostorije treba da se gasi”, objasnio je Banjac.
I sam način održavanja klima uređaja utiče na potrošnju.
Ivan Antić naglašava da je najvažnije da filteri na klimi budu čisti.
“Tako ćemo smanjiti potrošnju. Ako su filteri prljavi, klima ne radi pravilno i troši više struje, a daje malo rashladne energije tako. Kod kuće možete sami da operete filtere i malo prebrišete klimu spolja”, rekao je Antić.
“Mrtva trka” između letnje i zimske potrošnje struje
Potrošnja električne energije je u pojedinim delovima grada viša i do pet puta u odnosu na prosječnu.
Sada smo dostigli potrošnju u Srbiji do 105 gigavat časova. Poređenja radi, u najhladnijim danima, tokom zime potrošimo i do 115 gigavat časova. Sada smo se opasno tome približili.
I sve to samo za jedan dan. Da bi nam računi za struju bili niži, ali i da bismo rasteretili energetski sistem, potrebno je da promenimo neke navike.
“Ono što primetimo kad idemo po firmama ili državnim ustanovama često se desi da klima radi i kad je otvoren prozor. To ne može. Mora sve da bude zatvoreno da klima može da radi normalno. Ako je bilo šta otvoreno klima ne može da postigne da ohladi, drugo non-stop radi punom snagom”, istakao je Antić iz Unije servisera klimatizacije.
Brzi recepti
Banjac je naglasio da treba koristiti roletne, tende i unutrašnje i spoljne roletne kako bi se smanjila mogućnost prodiranja toplote u zatvoren prostor.
“Što se tiče unutrašnjih dobitaka to su šporet i rerna, što ih manje, koristimo ili ne koristimo uopšte. Naravno, moramo da kuvamo i jedemo tako da treba da spremamo hranu koja je što kraća za pripremu ili koja može da se jede više dana”, savjetuje Banjac.
Vrućina je pa se ne kupamo vrelom vodom, već tražimo rashlađenje, zato je preporuka da se bojler uključi na nižu temperaturu. Na klima uređajima temperatura treba da se podesi na 25 stepeni.
Tako će potrošnja biti manja, a i organizam neće doživeti šok kada sa visoke temperature napolju uđemo u veoma rashlađen prostor.
RTS
