Iako je zona škole propisno obeležena, sa zaštitnom ogradom, reflektorom, ležećim policajcem i pešačkim prelazom, ovuda se vozi brže nego što je dozvoljeno.
U zoni škole, brzina je ograničena na 30 kilometara na čas.
“Velika zabluda je da vozilo koči u mjestu. Pri brzini od 30 kilometara na čas nam treba, pričamo o prosečnom vozilu, devet do 10 metara, što uopšte nije malo. Zavisi veoma od vremenskih prilika. Kada je kiša, kolovoz je klizav, nije kao leti, naročito u zimskim uslovima. Zaustavni put je znatno duži”, ističe Mirko Koković iz Agencije za bezbijednost saobraćaja.
Čuvena rečenica da prvo pogledaš lijevo pa desno, koju govore odrasli, lahko se zaboravi, a dovoljan je trenutak nepažnje, kapuljača koja zaklanja vidik, ispuštena flašica sa vodom ili mobilni telefon koji baš tad zvoni.
“Čak i kada dostignemo da djeca vode računa kako prelaze ulicu, da ne prelaze na crveno svetlo, opet moramo uzeti u obzir da, naročito u poslednje vrijeme, imamo nesavesne vozače, pod dejstvom alkohola i koji koriste psihoaktivne supstance u toku vožnje. To su stvari koje ne zavise od nas”, ukazuje Koković.
Od početka ove godine u Srbiji je u saobraćaju stradalo osmoro djece.
