Čijom krivicom i nebrigom se jedna od najčistijih i jedna od ribom najbogatijih reka u Srbiji, pretvorila u otpadni kanal, pitanje je koje se nameće čak i brzinskim pogledom na reku i njene obale.
Da nesanitarna deponija Stanjevine nije jedina crna tačka, prepuna smeća, pokazuje i podatak da na teritoriji opštine Prijepolje ima više od 70 divljih deponija, uglavnom smeštenih pored potoka i reka. Oni koji godinama žive na Limu i sa Limom, svedoče o njegovom zabrinjavajućem zdravstvenom stanju.
Smeća ima na svakom koraku. Od Brodareva do Potpeći. Dosta smeća dolazi odozgo, mada i građani bacaju. Dok se malo ta svest probudi u ljudima, da treba za sobom da pokupe smeće kad završe pecanje ili kad kampuju. To sve mnogo utiče na riblji fond – kaže ribolovac Alen Beganović.
Miodrag Šćepanović Migo skoro ceo svoj život proveo je na obalama Lima.
Deo dolazi iz Crne Gore, deo je domaće smeće, ali ovo je sve katastrofa. Кrajnje je vreme da svi zajedno, i mi ribolovci i ljubitelji prirode nešto uradimo, jer ovakva reka nema nigde – kaže dugogodišnji ribolovac Migo.
Na obalama Lima u Prijepolju ovih dana je i predsednik Udruženja sportskih ribolovaca „Stari grad Priboj“ Ahmet Atko Hasanagić. Skoro svaki dan peca sa sinom.
Sramota je ovo šta se radi. Mi u Priboju isto dobijamo ovo smeće, sve dolazi odavde. Valjda to iz Brodareva, Bijelog Polja dolazi jer su njihove deponije na obalama i kad nadođe voda, nosi sve to. Naše smeće je izdvojeno tako da nije u Limu – kaže Hasanagić.
U opštini Prijepolje ne postoji sistem za prečišćavanje otpadnih voda tako da Limom godinama plivaju i sadržaji ispusta iz kanalizacije, sanitarne i industrijske otpadne vode, sadržaji iz septičkih jama, kao i sve ono što nesavesni ljudi bacaju u njega…
Plastika, flaše…to je zlo, jer ne može da se raspadne. Ajde papir, raspadne se…Ali svega ima. Pored plovka prođe trbušak od klanja – objašnjava Šćepanović dok Beganović dodaje da ljudi bacaju uginule životinje, školjke od auta, al je sreća što je Lim brza i jaka reka inače bi nas smeće zatrpalo.
Hasanagić kaže da je gledao kako ljudi prođu pored kontejnera i bace smeće u vodu i smatra da svest građana nije dovoljno razvijena.
Sreća po Lim je što ima veliku moć samoprečišćavanja pa u ispitivanjima koja se sprovode na pet godina, kvalitet vode je uglavnom na visokom nivou. Ipak, Lim ne bi trebalo da bude prepušten sam sebi u borbi sa zagađenjem.
Mi gledamo u ovim hladnim danima, dok pecamo, da zapalimo vatru i prikupimo što više smeća možemo, ali to nije dovoljno. Potrebna je šira akcija, pod upravom grada – zaključuje Šćepanović.
Jedan od osnovnih principa ekološke održivosti je da koristimo ono što nam je priroda podarila, ali da taj dar u istoj količini ostavimo i budućim generacijama. Podizanje svesti građana i građanki o značaju očuvanja životne sredine jednako je važno kao i primena kaznene politike. A sve u cilju da reka Lim umesto statusa jedne od naugroženijih reka na Balkanu, ponovo bude jedna od najčistijih evropskih reka.
Izvor: Foruminfo.rs
