U vremenu ubrzane digitalne transformacije, kada se bankarstvo, trgovina i javne usluge sele na onlajn platforme, papirni računi i dalje ostaju dominantan oblik komunikacije između institucija i korisnika.
Zašto je tako, koliko nas to zaista košta i da li je potpuna tranzicija ka elektronskim računima realna u narednoj deceniji pojašnjava prorektor za nastavu UNP-a, profesor dr. Muzafer Saračević.
“Mislim da tu postoje izazovi prilikom plaćanja računa putem interneta, zato što i dalje postoji nepovjerenje građana ili navike da je plaćanje novcem dominantnije. Također, postoji i ta informatična nepismenost što je razumljivo za starije građane”, pojašnjava on.
Kada se govori o cijeni papirnog računa, najčešće se misli samo na trošak papira i štampe. Međutim, stvarni trošak je znatno širi.
“Ušteda novca i vremena, dostupnost u bilo kom vremenskom intervalu. Naravno tu je i kontrola troškova, jer građanin ako koristi aplikaciju može videti da li transakcija uspješno izvršeno” , dodaje Saračević.
Prelazak na elektronske račune, prema stručnim procjenama, može smanjiti operativne troškove između 50 i 80 odsto, zavisno od stepena digitalizacije procesa.
“Mislim da se svijest građana, naročito mlađe populacije, mijenja pogotovo oni koji imaju otvoren račun u banci i imaju primanja preko žiro računa. Što govori da koriste sve pogodnosti koje banka nudi”, kaže prorektor za nastavu UNP-a.
U tom kontekstu, pitanje sajber bezbjednosti postaje ključno.
“Smatram da, naročito bankarski sistemi, dosta ulažu u kripto algoritme koji šifruju te podatke i teško je probiti njihov sistem, ući u bazu podataka i mijenjati i prebacivati sa računa na račun. Naravno kada je interenet u pitanju ne postoji nešto što je 100 odsto sigurno”, napominje Saračević.
Na pitanje da li je realno očekivati da papirni računi u narednih pet do deset godina postanu izuzetak, a ne pravilo, Saračević odgovara.
“Moje mišljenje je da da. Zato što gledamo unazad period od 2020. do 2025. godine koliko se to promijenilo, te vjerujem da će se u narednih pet godina ići brže ka toj digitalizaciji”, podvlači on.
U eri u kojoj se granica između fizičkog i digitalnog sve više briše, pitanje papirnih računa postaje simbol šire transformacije, one koja ne podrazumijeva samo novu tehnologiju, već i novu kulturu poslovanja i upravljanja.
FOTO/TEKST: SANA-A. Alić-Kahrimanović
