Nekada je važilo pravilo “uči školu da ne budeš majstor”, a danas je sve više onih sa fakultetskim diplomama koji se odlučuju da se ipak bave zanatima. Kako i ne bi, kada početna plata majstora dostiže i 2.000 eura, a ni IT sektor više nije ono što je bio pre nekoliko godina.
Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije kaže da na tržištu rada najviše nedostaju zanatska zanimanja.
“Uglavnom u sektoru građevine, mada ne možemo se samo na taj sektor fokusirati pošto imamo i električare i vodoinstalatere. Onda imamo sektor saobraćaja, dosta vozača nedostaje”, poručuje Jevtovićeva.
Kada je riječ o IT sektoru, kaže da nedostatak radnika nije više toliko izražen, odnosno da nedostaje određenih kadrova, kao i da se sada traže složenija znanja, ne osnovni IT kursevi.
“U svakom slučaju, zanati, sve što spada u zanate, su nešto što baš jako dugo nedostaje i nedostajaće”, poručuje Jevtovićeva.
Navodi da je situacija na tržištu takva da ko ima znanje i vještine u takvoj je situaciji da može da bira posao.
Jevtovićeva napominje i da smo mi jedina zemlja u regionu koja nema zakon o zanatstvu.
“Ne postoji dovoljna promocija tih zanimanja. Mislim da bi trebalo da se preciznije toj djeci objasni koje su prijednosti i da to nije dvije godine ćeš imati dobru platu, nego ćeš imati i imati. Mislim, to su zanimanja budućnosti. Druga strana, što se zakona tiče, kada bi bio usvojen, kao što nije, definisao bi status zanatlije, jer oni se sada u APR-u registruju kao preduzetnici, ali imaju totalno drugačiji sistem rada”, poručuje Jevtovićeva.
Pored toga, kaže da su to rijetka zanimanja koja neće moći da zamjeni vještačka inteligencija.
RTS
