Naslovnica Blog Stranica 158

Laguna obilježila “Noć knjige” – Halilović potpisivao svoja djela

0

Tokom manifestacije „Noć knjige“ u novopazarskoj knjižari Laguna, upriličeno je potpisivanje knjiga književnika Enesa Halilovića. Čitaoci su imali priliku da razgovaraju s autorom i razmijene utiske, a događaj je potvrdio da književnost živi kroz dijaloge među ljudima.

Govoreći o značaju knjige i čitanja u savremenom društvu, istakao je da su knjige namijenjene rijetkima i radoznalima.

„U Novom Pazaru, kao i bilo gdje u svijetu, važno je da se družimo s knjigom, važno je da ljudi čitaju i da imamo jedni drugima šta da kažemo. Svaki čovjek ima potrebu da progovori, da kaže nešto zanimljivo i vrijedno, a dobro je kada postoji neko ko to želi da čuje. Ako ne mogu svi da čuju, onda je važno da pročitaju. Često se postavlja pitanje šta knjiga znači u svijetu koji je sve više preplavljen elektronikom, a odgovor je – znači čak i više nego ranije. Knjiga se danas lakše distribuira i putuje, a njena značenja se umnožavaju. Ipak, nikada nisu svi ljudi čitali knjige – one su oduvijek bile namijenjene rijetkima, prije svega radoznalim ljudima“, kazao je Enes Halilović.

U potrazi za razumijevanjem društva u kojem živimo, književnost i pisana riječ, kako pojašnjava, i danas imaju važnu ulogu.

„Uvijek je bilo tako. Knjige su vezane za razumijevanje društva i za otključavanje njihovih tajni. Ipak, književnost se bavi i pojedincem, ali i svim ljudima – zajednicama, vremenima i ljudima u svim vremena. Književnost jeste stvar pojedinca, ali je pojedinac i stvar kolektiviteta“, zaključuje on.

Veče je proteklo u znaku druženja i razgovora, još jednom potvrđujući da knjižare ostaju prostori u kojima književnost živi, povezuje i inspiriše.

SANA – Hazir Župljanin
FOTO: SANA

Pojačane kontrole na putevima, policija proverava alkohol i drogu tokom praznika

0

Počinje međunarodna akcija pojačane kontrole saobraćaja usmerena na otkrivanje prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci. Akcija se sprovodi sutra do 21. decembra u 34 evropske zemlje članice organizacije ROADPOL (mreža saobraćajnih policija Evrope).

S obzirom da je trenutno period velikog broja slava i korporativnih proslava, kao i da predstoje novogodišnji i božićni praznici, aktivnosti saobraćajne policije biće prvenstveno usmerene na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, navodi MUP.

Iz MUP-a napominju da su od 1. januara do 30. novembra ove godine, vozači pod dejstvom alkohola izazvali 57 saobraćajnih nezgoda sa poginulim ljudima i 1.448 saobraćajnih nezgoda sa povređenim licima na putevima u Srbiji.

Ovi podaci pokazuju da su alkoholisani vozači izazvali svaku sedmu saobraćajnu nezgodu sa poginulim ili povređenim ljudima.

Po osnovu Zakona o bezbjednosti saobraćaja na putevima zadržano je više od 12.000 ljudi.

Kako bi se očuvalo što povoljnije stanje bezbjednosti saobraćaja, u narednom periodu u kontroli saobraćaja, biće angažovani svi raspoloživi alkometri i droga testovi, kao i maksimalno raspoloživ broj pripadnika saobraćajne policije, najavljuju iz MUP-a.

Na građane apeluju da se tokom proslave praznika ponašaju odgovorno, da ne upravljaju vozilom ukoliko su konzumirali alkohol ili psihoaktivne supstance i da odgovornim ponašanjem daju direktan doprinos očuvanju bezbjednosti saobraćaja na putevima.

Srebro dostiglo historijski maksimum – od početka godine cijena porasla za 113 odsto

0

Poskupljenje zlata već dugo ne iznenađuje, ali je sada i srebro dostiglo historijski maksimum od 60 dolara po unci.

Spajanje tradicionalnih finansija i digitalne imovine više nije samo koncept, već strategija sigurnijeg opstanka.

“Investitori beže iz onoga što smatraju nedovoljno sigurnim. Od početka godine cijena srebra porasla je za 113 odsto, više nego duplo. Važan faktor za srebro i zlato, ali i generalno, je pad vrijednosti dolara. Dolar je od početka godine pao za 12 odsto, s obzirom da se cijena izražava u dolarima, onda je normalno da cijena ode gore da bi oni koji prodaju srebro dobili realnu vrijednost”, kaže  Jorgić.

Navodi da je teško predvideti da li je rast cijena ulaz u jedan super talas rasta vrijednosti srebra ili u potencijalni talas hlađenja.

“Teško je to sada predvideti, ali praktično s obzirom da je već otišlo na 113 odsto, u najmanju ruku ne očekujemo da će to sada rasti i sledeće godine u istim procentima”, objašnjava Jorgić.

Wall Street upozorava da je zlato i dalje sigurnije od srebra.

“Imajući u vidu veću upotrebnu vrijednost srebra, uz to da je svrstano u listu retkih metala, mislim da će i dalje biti na cijeni”, ističe Jorgić.

Kako kaže, srebro je dostupno i malim ulagačima koji nemaju velike budžete.

“Kod nas imate u ponudi investiciono srebro, znači srebro koje je standardnog kvaliteta i oblika, pločice ili poluge od 100 grama koje vrede 45 hiljada, one od 333 grama, vredne 107 hiljada i poluge koje su teške 5 kilograma i koje vrijede milion i 530 hiljada dinara trenutno”, objasnio je Jorgić.

Procenjuje se da je prošle godine promet zlata bio oko 100 miliona eura.

RTS

Ambalaža u prirodi, sirovina u uvozu – kada će depozitni sistem zaživeti u Srbiji

0

 

Uredbom Vlade Srbije o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada do 2029. godine postavljen je cilj da se u naredne četiri godine reciklira 90 odsto PET i drugih boca za piće. Za to je neophodno obezbjediti sistem sakupljanja jer, dok ambalažni otpad i dalje završava u prirodi, reciklažne kompanije su prinuđene da ga uvoze. 

Na srpsko tržište se godišnje plasira oko četiristo hiljada tona ambalaže, koja u velikoj mjeri završava na deponijama i u prirodi, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine.

Dok se čeka na uvođenje depozitnog sistema, u kojem bi ambalaža mogla da se vrati u trgovinama uz naknadu, iskustvo sa reciklomatima postavljenim u nekoliko gradova Srbije pokazalo je da građani smatraju da je to dobar način da se podstakne reciklaža.

Uskoro će biti postavljeno još 11 sakupljačkih stanica.

Zoran Jakovljev iz Njemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ kaže da je fokus na tome da se one postave u malim trgovinskim lancima, jer u Srbiji više od 70 odsto čine takozvane male prodavnice, koje su isključene iz tradicionalnih depozitnih sistema.

“Da bi se uspostavilo dugoročno održivo rješenje, neophodno je da se propiše zakonski okvir, a zatim da se investira u infrastrukturu i da se upravljanje sistemom povjeri takozvanoj depozitnoj organizaciji. Većinu sistema investira obaveznička industrija, prije svega proizvođači koji plasiraju napitke na tržište”, navodi Jakovljev.

Prema njegovim riječima, ta industrija ne bi trebalo da upravlja sistemom, već bi država trebalo da vrši monitoring i kontrolu nad sistemom.

Iako se u Srbiji najavljuje već desetak godina, depozitni sistem bi mogao da bude uveden 2027. godine, ako se naredne godine donese novi zakon o ambalažnom otpadu.

“Proces traje dugo zbog složenih pregovora između više aktera – trgovine, biznisa, zajednice i države. Za 20 godina izgubili smo više od dve milijarde eura reciklabilnih sirovina, za šta je naša industrija ostala uskraćena. Proces depozita mora sada da uspije”, navodi Siniša Mitrović iz Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

Napominje da ćemo uskoro imati obavezu da sve što se proizvodi u Srbiji sadrži reciklat u ambalaži u iznosu od skoro 30 do 50 odsto.

Potrošači u Evropi motivisani

Istraživanja pokazuju da 86 odsto građana Srbije podržava uvođenje depozitnog sistema, koji je zaživeo u većini evropskih zemalja, gdje su potrošači motivisani jer u prodavnicama dobijaju novac za vraćenu ambalažu, a plastične flaše i konzerve teško da se mogu vidjeti u prirodi.

“Tema dugo postoji i ljudi su je svjesni. Potreban je zakonodavni okvir. Benefit je što na ulicama i u prirodi nema otpada koji se prikuplja kroz depozitni sistem”, ukazuje Jelena Petljanski, menadžerka za održivost kompanije Ball.

Dok velika količina ambalažnog otpada završava na divljim deponijama i u rekama, reciklari su prinuđeni da uvoze sirovine.

“Problem u Srbiji već deceniju i po jeste to što sistem sakupljanja zaostaje za regionom, ali i za Evropom, a nama nedostaje sirovina, pa radimo sa manje od polovine kapaciteta. Budući da nemamo dovoljno domaće sirovine, reciklari u Srbiji su primorani da uvoze iz regiona, kao što su Hrvatska, BiH, Crna Gora i Sevjerna Makedonija”, napominje predsjednik Srpske asocijacije reciklera ambalaže Mihail Mateski.

Srbija se obavezala da do 2030. godine ispuni ciljeve Evropske unije, koji podrazumjevaju reciklažu 85 odsto otpada od kartona i papira, 75 odsto stakla, 60 odsto aluminijuma i 55 odsto plastičnog otpada.

RTS

Uvredljivi grafiti na mesdžidu u Somboru

0

U petak, 12.12.2025 godine, na objektu Islamske zajednice u Srbiji, džemata Sombor, osvanuli su uvredljivi, šovinistički i fašistički grafiti, što je jako uznemirilo vjernike Sombora i okoline.

U toku je adaptacija objekta, koji je u vlasništvu Islamske zajednice, za obezbjeđivanje molitvenog prostora – mesdžida, sa potrebnim sadržajima, strogo vodeći računa da se ne odudara od urbanističkog plana predviđenog za tu gradsku zonu.

Međutim, šovinizam i vandalizam ne poznaju vjeru niti imaju bilo kakve moralne granice.

Nadamo se i vjerujemo da ovaj sramni čin nije odraz mišljenja većinskog naroda sa kojim muslimani ovog grada stotinama godina žive u miru i slozi, već da je ovo izolovan, neljudski postupak pojedinaca koji nastoje iskaliti svoju mržnju i bijes na sve one koji ne misle kao oni.

Džamat Sombor, Medžlis IZ-e Subotica, Muftijstvo novosadsko, na čelu sa Mešihatom IZ-e u Srbiji traže hitnu reakciju nadležnih organa, pronalaženje vinovnika ovog vandalskog čina i adekvatno sankcionisanje, čime će se potvrditi briga države prema manjinskim zajednicama.

Muftijstvo novosadsko

1...157158159...2.972Stranica 158 of 2.972