U sistemu lokalne samouprave Novog Pazara radi preko 1.000 zaposlenih, za čije plate, doprinose i druga davanja je budžetom za 2026. godinu predviđeno nešto više od 1,7 milijardi dinara.
Prema zvaničnim podacima, na osnovu isplaćenih zarada za septembar, u Gradskoj upravi za izvorne i povjerene poslove i Upravi prihoda bila su 442 zaposlena, od kojih je 115 na određeno vrijeme.
U Predškolskoj ustanovi “Mladost” zaposlen je 391 radnik, od kojih je 119 na određeno.
Ustanove kulture, sporta i turizma imaju 176 zaposlenih, od kojih je 21 na određeno.
Ukupno, u sistemu lokalne samouprave, bez javnih preduzeća, zaposleno je 1.009 osoba.
Broj zaposlenih, u poređenju sa podacima iz budžeta Novog Pazara za 2025. godinu, u proteklih 12 meseci uvećan je za skoro 100.
U ustanovama kulture, sporta i turizma broj zaposlenih uvećan je za 56, a Predškolskoj ustanovi “Mladost” 43.
U gradskim upravama je broj zaposlenih smanjen za dva.
Broj podstanara je sigurno mnogo veći od onoga što pokazuju zvanični podaci. Koga štiti ugovor između podstanara i stanara? Koliko se često u praksi dešava da podstanar na osnovu dužeg boravka u stanu stekne pravo na vlasništvo?
Hipotetički, živite u iznajmljenom stanu više od 10 godina. Održavate ga i ulažete, plaćate račune. U praksi se dešavalo da podstanar, nakon dugogodišnjeg zakupa, traži da postane vlasnik.
“Istina, dugotrajno korišćenje nečije nepokretnosti može dovesti do prava svojine. Konkretno, to reguliše Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vidu pravnog instituta koji se zove ‘održaj’. ‘Održaj’ nepokretnih stvari podrazumeva da određeno lice dugi niz godina koristi određene nepokretnosti”, kaže Lazar Borožan, advokat.
Iako zakon kaže da bi u tim okolnostima stan mogao da postane vaš, to nije jednostavan postupak.
“Čak je plaćanje kirije samo po sebi dokaz da ste mislili da stan nije vaš. Jer čim plaćate kiriju, plaćate vlasniku, ako je stan vaš ne biste ni plaćali kiriju. Iz tog razloga, element savesnosti ne bi bio moguć kod zakupa i time ne bi bio primenjiv ‘održaj’. ‘Održaj’ bi bio isključivo vezan za situacije kada je lice osnovano smatralo da je stvar, koju dugi niz godina koristi, njegova“, kaže advokat Borožan.
Posebna klauzula na ugovor
Advokati kažu da i dobar odnos između stanodavca i zakupca treba formalizovati. I ugovor je jedan od pokazatelja da je zakupac bio svestan da stan nije njegov.
Ako stan izdajete na duži period, u ugovoru bi trebalo da postoji posebna klauzula. Procedura jeste malo komplikovanija, donekle skuplja, ali je nemerljiva ušteda vremena, novca i živaca ako dođe do sudskog postupka.
“I da budu sigurniji da ugovorom obezbede šta će se dogoditi ako on neće da izađe iz stana. To je opasnost, ali to može da se reši odličnim ugovorom, sa izvršnom klauzulom, kada se stavi ugovor i takav ugovor overi kod notara. Inače, ugovori o zakupu se ne overavaju, onda možete da budete spokojni da neko ko je u vašem stanu neće da izađe, da će biti izbačen iz stana od strane izvršitelja”, kaže Katarina Lazarević, konsultant za nekretnine.
Porez 20 odsto od kirije
Međutim, ako je već potpisan ugovor, stanodavac bi trebalo da prijavi podstanara MUP-u. Ta prijava podrazumeva i obavezu plaćanja poreza u iznosu od 20 odsto kirije.
Ako iznosi 300 evra mesečno, to je 3.600 evra godišnje, odnosno u republički budžet bi godišnje stizalo 720 evra.
“Više od 50 odsto, precizno to ne možemo da znamo, nisu ni neka ozbiljna istraživanja vršena, niko neće da vam kaže da u nekom stanu ima neprijavljenog posdtanara, da ne plaća porez. Porezi na prihod od nepokretnosti se uglavnom uredno plaćaju tamo gde su zakupci pravna lica, preduzeća”, kaže Nenad Đorđević iz Privredne komore Srbije.
Lanac kontrole i sankcija nije dovršen ni savršen. Zato pravnici kažu da jedan ugovor štiti prava i stanodavca i podstanara.
Fond za mlade talente Republike Srbije raspisao je Konkurs za stipendiranje do 1.111 najboljih studenata završne godine osnovnih i integrisanih akademskih studija i do 500 studenata završne godine master akademskih studija sa visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Republika Srbija za školsku 2025/26. godinu.
Rukovodilac Fonda za mlade talente Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Nemanja Ðikanović kazao da je konkurs otvoren do 26. januara, a da se prijave podnose elektronskim putem posredstvom usluge eTalenti, na portalu eUprava.
“Uslovi su da studenti koji su na završnoj godini osnovnih studija nemaju više od 25 godina, a studenti na master studijama ne više od 27 godina, kao i da im prosjek ocjena nije manji od 8,5. Paralelna raspodjela izvršena je u odnosu na obrazovno-naučna polja. Kvote, kao ključni način raspodjele stipendija, formiraju se na osnovu broja upisanih studenata na pretposljednju godinu studija. Najveći broj raspodijeljenih mjesta imaju društveno-humanističke nauke – preko 350. Za razliku od prethodnih godina, odnosno perioda prije reforme, kada su se prijavljivali isključivo studenti sa najvišim prosjekom, sada se studenti, po novoj matematičkoj proceduri, takmiče unutar svojih studijskih grupa, a ne međusobno. To je daleko pravedniji način selekcije. Važno je istaći da Fond za mlade talente ima dugu tradiciju. Država je preko ovog fonda nagradila više od 45.000 studenata i učenika te za tu namjenu izdvojila preko 12 milijardi dinara. Time država učestvuje u kreiranju sistema vrijednosti i pruža podršku najboljim mladim diplomcima”, kazao je on.
Napomenuo da osim stipendije studenti dobijaju mogućnost plaćene prakse u javnom sektoru.
“Program se zove talenti u javnom sektoru i fond za mlade talente realizovano zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Njihova ugovorna obaveza je da budu najmanje na praksi 3 mjeseca do 9 mjeseci. Ove godine paksa je bila plaćena 40.000 dinara. Taj program je od izuzetnog značaja kako za studente, tako i za javni sektor. Studenti proispituju svoja stečena znanja na fakultetima, a javni sektor dobija unapređenje rada i podiže svoju efikasnost”, podvlači Đikanović.
Fond za mlade talente nalazi se u sastavu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i od 2008. godine se bavi razvojem mladih talenata.
Žene će u 2026. moći da se penzionišu sa navršene 64 godine života i najmanje 15 godina staža osiguranja, dok su za muškarce uslovi nepromenjeni, pa oni mogu da odu sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, stoji u saopštenju fonda PIO.
Granica za ostvarivanje prava na starosnu penziju za žene pomeraće za po dva meseca sve do 2032. godine, kada će biti izjednačena sa uslovima propisanim za muškarce, odnosno 65 godina života uz minimalnih 15 godina staža osiguranja.
Uslov za ostvarivanje prava na starosnu penziju koji važi i za žene i za muškarce, bez obzira na godine života je 45 godina staža osiguranja.
Zaposleni koji, kako se navodi, žele da ostvare pravo na starosnu penziju po uslovima koji važe u 2025. godini treba da raskinu radni odnos najkasnije do 30. decembra.
Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru podiglo je optužnicu protiv 11 osoba zbog sumnje da su 29. jula, ispred Državnog univerziteta, napali policajce.
Optužnicom, koju bi trebalo da razmatra Osnovni sud, su okrivljeni R.D, N.H, Č.S, R.I, O.E, Š.F, LJ. M, G.M, D.A. i Š.E, a na teret im se stavlja izvršenje krivičnog djela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti.
Ukoliko budu proglašeni krivim prijeti im kazna od tri do 10 godina zatvora.
Oni se terete da su 29. jula, ispred Državnog univerziteta, napali policijske službenike, da su ih pojedini šutirali nogom, udarali kaišem, gađali stolicama, flašicama sa vodom i kamenicama.
Trojica okrivljenih su se tokom istrage branili ćutanjem, dok su ostali negirali izvršenje krivičnog djela koje im se stavlja na teret, govoreći da nisu gađali policajce kamenicama, te da su ih policajci provocirali, vrijeđali i prskali suzavcem.
Do incidenata ispred Državnog univerziteta u Novom Pazaru došlo je nakon što je tokom noći, rukovodstvo te visokoškolske ustanove sa privatnim obezbjeđenjem iz Kraljeva, upalo u objekat i izbacilo napolje studente koji su univerzitet držali u blokadi.
Zbog toga su se okupili građani Novog Pazara i okolnih gradova, zahtijevajući od policije, koja je postavila kordon ispred ulaza u zgradu, da pusti studente da se vrate unutra.
Tom prilikom je došlo do nekoliko incidenata i okršaja okupljenih građana i policije, koja se na kraju povukla, a studenti se vratili na Univerzitet.
U narednim danima policija je uhapsila osobe osumnjičene za napad, a studenti i građani su protestovali ispred zgrade pravosudnih organa i blokirali kružni tok u centru Novog Pazara tražeći da se svi uhapšeni puste da se brane sa slobode.
Žene će u 2026. moći da se penzionišu sa navršene 64 godine života i najmanje 15 godina staža osiguranja, dok su za muškarce uslovi nepromenjeni, pa oni mogu da odu sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, stoji u saopštenju fonda PIO.
