Mogućnosti studiranja u inostranstvu, iskustva sa međunarodnih razmjena i podrška studentima tokom prijave i boravka u drugoj zemlji predstavljeni su na Univerzitetu u Novom Pazaru, u okviru manifestacije Erasmus+ dani.
Događaj je organizovala Kancelarija za međunarodnu saradnju Univerziteta u Novom Pazaru, s ciljem da studente upozna sa mogućnostima koje pruža Erasmus+ program, ali i da im približi iskustva onih koji su već imali priliku da dio studija provedu u inostranstvu.
“Ja sam jedan od volontera u ESN-u, odnosno Erasmus studentskoj mreži koja broji čak 15 hiljada volontera u Evropi, također je jedna najveća nevladina, nezavisna studentska organizacija. Imamo volontere na lokalnom, nacionalnom i internacionalnom nivou. U Srbiji konkretno za sada ima samo tri sekcije, jednu u Novom Sadu, jednu u Beogradu i jednu u Nišu, i radimo na tome da osnujemo sekcije i u Kragujevcu i Novom Pazaru, pošto su to takođe univerzitetski gradovi. ESN studentima u Srbiji nudi razne mogućnosti, između ostalog upoznavanje i druženje sa studentima koji su na razmeni, razmenu znanja o kulturi, pomoć stranim studentima pri integraciji u Srbiju, razna druženja, kulturne večeri, žurke, karaoke, predstave, posjete pozorištima, gledanje filmova i slične događaje. Generalno, neki socijalni mehur u koji mogu mehanizme koji mogu da se utope. ESN se u Erasmus uklapa tako što studenti koji će doći na razmjenu u naše gradove imaju našu podršku pri svemu, kroz buddy program, gdje u suštini spajamo jednog lokalnog studenta i jednog dolazećeg studenta, da bi lokalni studenti mogli da pomognu dolazećim studentima pri jezičkim barijerama, traženju smještaja ili bilo kom drugom problemu koji ih zadesi. Tako da su, prije svega, naši buddy i naši volonteri tu da budu prvi kontakt i prvi prijatelj internacionalnom student”, istakla je Marija Đorđić, predstavnica Erasmus studentske mreže
Pored informacija o samom programu, studenti su imali priliku da čuju i konkretna iskustva sa razmjene. Đorđe Ilić jedan semestar proveo je u portugalskom gradu Portu, gdje je, kako navodi, uz podršku fakulteta i Erasmus studentske mreže lakše prevazišao jezičke i kulturološke prepreke i prilagodio se novoj sredini.
“Bilo je jako interesantno, bio sam jedan semestar. Imao sam dosta veliku pomoć oko prijave od strane same Kancelarije za međunarodnu saradnju i Tempus fondacije, koji su mi pomogli oko prikupljanja dokumenata, sastavljanja mojih dokumenata koji su potrebni za samu prijavu, kao i pri izboru samog programa, kako bih što više mogao da iskoristim taj prenos predmeta koji se prihvata i ne bih izgubio semestar. Što se tiče samog života tamo, jako veliku pomoć mi je pružio ESN, sekcija ESN-a u Portu. Oni su mi jako izašli u susret sa pronalaženjem smeštaja, sa generalnom socijalizacijom, razbijanjem te neke jezičke i društvene barijere, kulturoloških razlika, da to prevaziđem i samim tim mnogo ulepšali celu razmenu, ceo taj semestar. Delovalo je kao da sam živeo tamo sa drugom više nego što sam išao da učim. Što se tiče samih profesora na fakultetu, oni su takođe dosta izlazili u susret, samim tim što je bila jezička barijera, da olakšaju oko predavanja, oko polaganja ispita, oko generalne socijalizacije na fakultetu, snalaženja po gradu sa drugim ljudima i raznih stvari”, naglasio je Đorđe Ilić.
Za studente koji planiraju da se prijave na razmjenu, važno je da se na vrijeme informišu o potrebnoj dokumentaciji, izboru studijskog programa i priznavanju položenih ispita. Jedan od važnih aspekata je i finansijsko planiranje, imajući u vidu da se uslovi i iznosi stipendija razlikuju u zavisnosti od zemlje i programa.
“Što se tiče samog procesa prijave, nije preterano komplikovan. Više je moj savet da se dosta oslonite na sam fakultet, u smislu Kancelarije za međunarodnu saradnju, jer i oni ovde dosta razumeju taj deo gde dete ide samo u inostranstvo, da tako grubo kažem. Nema tamo roditelja, „mama, dođi po mene“ i slično. Znači, potrebno je malo osamostaliti se u tom pogledu. Ali dosta pomažu kancelarije za međunarodnu saradnju. Dokumentacije nije potrebno mnogo. Najbitniji su pismo preporuke, pisanje samog CV-ja i, naravno, pronalaženje programa koji prihvata dosta predmeta da budu priznati za sam fakultet. Posle toga, manje-više, dokumenta gde je potrebna viza, od države do države, naravno, tu pomaže i univerzitet i, naravno, ESN sekcija u državi u koju se ide.”
Erasmus+ razmjene studentima pružaju priliku da unaprijede znanje, steknu nova poznanstva i razviju vještine značajne za buduću karijeru. Ovakve aktivnosti ujedno doprinose jačanju međunarodne saradnje i informisanju mladih o mogućnostima koje im se nude tokom studiranja.
