Na tribini je predstavljeno istraživanje „Polekola“ o ekološkim rizicima rudarskih istraživanja i njihovom uticaju na lokalnu zajednicu.
„Večeras predstavljamo istraživanje „Pre rudnika, posle štete“, koje se bavi primenom rudarskih istraživanja, nekim zakonskim okvirom, potencijalnim ekološkim i drugim rizicima i konkretnim slučajevima u kojima su se građani našli kad su suočeni sa rudarskim istraživanjima u svojim okolinama. Takvih projekata ima mnogo, a javnost nije dovoljno obaveštena. Građani nisu u dovoljnoj meri uključeni u to da li će se negde u njihovoj okolini započeti geološka istraživanja, koja nose velike ekološke rizike“, rekla je Iskra Krstić, predstavnica ekološke organizacije “Polekol“.
Posebno je bilo riječi o Rogozni i dozvolama za rudarska istraživanja, čije važenje ističe početkom septembra.
„Shvatili smo da se ne pridaje dovoljno značaja tome kako rudarska istraživanja utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu i na koji način se dobijaju dozvole. To je dosta neuređeno polje. Pored ovog istraživanja, zajedno sa meštanima smo prethodno podneli i krivične prijave. Trebalo bi da utiču na institucije i na nacionalnom i na lokalnom nivou da se ne produže dozvole za rudarska istraživanja Zlatne Reke. Ona ističe sada početkom septembra“, rekla je Žaklina Živković, izvršna direktorka organizacije Polekol.
Iz Centra za zaštitu biosfere Balkan pozvali su građane na udruživanje i zajedničko djelovanje u zaštiti prirode.
„Osnovna poruka je da se što više udružite, na neki način pružite otpor ovim velikim silama koje su se okomile na nas. Kada imamo problem sa Ziđinom, očigledno je kineska firma koja je pustila pipke po celoj Srbiji. Nekada smo imali razvijenu industriju, a sada se sa rudarenjem vraćamo korak unazad. Od rudarstva možemo očekivati da će za 10 do 20 godina uništiti svu prirodu pa nećemo moći bilo šta da proizvodimo niti da živimo na tim prostorima“, upozorio je Dejan Vučković iz Centra za zaštitu biosfere Balkan .
Tribina je održana uz učešće inicijative „Ne damo Rogoznu“, organizacije Polekol i Centra za zaštitu biosfere Balkan, uz poruku da je potrebno veće uključivanje građana i institucija u pitanja rudarskih istraživanja i zaštite životne sredine.
