Sindrom sagorijevanja na poslu predstavlja novi skup simptoma koji daju sliku prezasićenosti jer osoba, između ostalog, previše radi, ostaje na poslu, pritom nije adekvatno plaćena i bez mogućnosti napredovanja a pritisci se gomilaju.
–Bezvoljnost, gubitak energije, mentalna i emotivna iscrpljenost što rezultira padom efikasnosti na poslu. Ljudi počnu da primjećuju da s osobom nešto više nije u redu, nije više tako efikasan, ne interesuje ga to što radi. Posebna karakteristika je što osoba kad uđe u to stanje ima jednu vrstu cinizma prema poslu, da to više ne vrijedi i da nema smisla, kaže prof.dr. Miodrag Milenović Departman za pedagoško-psihološke nauke UNINP
Nezgodno je, kaže, to što takvu atmosferu i takav odnos može prenijeti u privatan život kada se sve prilično komplikuje.
–Nemamo, nažalost, statistike na našim prostorima ali neka svjetska iskustva kažu da to ide čak do trećine zaposlenih. To je zaista mnogo. Samo, ne završavaju svi tako što napuštaju posao. Mnogi nemaju ni priliku za to već kad se desi hajde da se prekomponuješ. Postoji medicinska dijagnoza ali je to s još nekim sličnim fenomenima. Sve je ukomponovano u Međunarodnu klasifikaciju bolesti 11 koja važi od 1. januara prošle godine i svrstava se u takozvane probleme prilagođavanja. Ali, to je toliko široko a okarakterisan si kao osoba koja ima problem da se prilagodi toj radnoj sredini.
Sagorijevanje na poslu nastaje u sukobu faktora ličnosti i zato je psihološki fenomen, i radne sredine. Kod ličnosti je važno da ta osoba ima povišen perfekcionizam koji je do određene mjere dobar. S prelaskom određene granice postaje kontraproduktivan
