Šefćet Bilalović, iz Žitnića na Pešteri, čitav život ustaje u pola pet ujutro, pa i prije. I nije bitno da li je zima, mećava vani, Šefćetu to ništa ne smeta da trči i onda krene pješke za Poljanu. Na sreću, nikad nije imao neprijatnu situaciju u smislu da ga je uplašila divlja životinja ili da se izgubio.
–Za tih pola sata vježbam , kad sam bio mlađi uradim 1.150 sklekova za pola sata bez prestanka, a na vratilu sam počeo čuvajući stoku i kad sam imao alergiju pa išao u borovu šumu što mi je pomoglo. Napravim sebi vratilo kod kuće, i svako jutro mi je bilo da se podignem odjednom 120 puta. I kad sam probao koliko mogu maksimalno bilo je 146 puta. Vratilo je bilo u amidžinoj kući, između dvije grede. Sad mogu na vratilu oko 80 puta a ujutro seriju oko 110 sklekova.i onda uzmem abdest i trčim za Dugu Poljanu da klanjam, kaže Šefćet. Razgovor u emisiji Naš lijepi Sandžak na STV.
