Home Vijesti Odbornici o putokazima i izgledu biblioteke

Odbornici o putokazima i izgledu biblioteke

130
0

Na poslednjem skupštinskom zasijedanju odbornici su raspravljali o izveštajima o radu svih javnih preduzeća i ustanova u Novom Pazaru prošle godine.

Odbornici opozicije podsjetili na putokaze koji su postavljeni radi lakšeg pronalaženja historijskih spomenika, i ustanova od  javnog i kulturnog značaja a koji su napisani na srpskom jeziku i ćiriličnom i engleskom jeziku, izostavljajući bosanski jezik, jezik većinskog naroda u Novom Pazaru.

„Kada zvanična organizacija jednog naroda počne da ukida sama sebe, odnosno da poništava sama sebe, ona to radi upravo na ovakav način, ili se stideći, ili plašeći, ili se neprofesionalno i neodgovorno odnoseći prema tim stvarima, šta god od ovo troje da je na sceni, mene ne zanima već me i te kako tišti i boli. Ja ću vam reći uvažena gospodo, jedna Austrougarska imperija je dekretom pokušala da ukine bosanski jezik, gospodo, te imperije danas nema, bosanskog jezike i te kako ima. Zapamtite to vi koji po nečijem računu, na osnovu nečijeg naloga pokušavate da sprovedete takve odluke.“, istakao odbornik Zećirović.

Podsjećamo, Skupština opština Novi Pazar je maja 2002. godine donijela odluku da je na teritoriji Novog Pazara u službenoj upotrebi ravnopravno srpski i bosanski jezik i ćirilično i latinično pismo.

Odbornici su komentarisali i izvještaj o radu Narodne biblioteke “Dositej Obradović”. Poseban osvrt dat je na novi izgled zgrade.

„Ja ću vas pitati da li vam ovo liči na sadašnji objekat biblioteke u Novom Pazaru, meni liči i podsjeća me na to, ovo je gospodo Karađorđev konak. Nije se nipošto smjelo dozvoliti da se u gradskoj tvrđavi, tvrđavi Novog Pazara instalira replika Karađorđevog konaka“,  naglasio Edin Zećirović

„Što se tiče samog izgleda biblioteke, ja sam profesor književnosti i jezika, nisam dovoljno stručan da dam odgovore vezane za arhitekturu i izgled biblioteke. Mogu samo da kažem da postoji nekakav period između 1861. i 1867. kada je ta zgrada napravljena, kasnije je ta zgrada malo rekostruisana, ona je otprilike izgledala onako kako sada izgleda.”, istakao direktor Narodne biblioteke.

„Slažem se apsolutno sa direktorom biblioteke, da su kulturne institucije bazične isntitucije jednog naroda i ukoliko one na pravi način ne oslikavaju stabilnost identiteta tog naroda, onda ta zajednica zalazi u jako ozbiljnu krizu sa dalekosežnim posljedicama. I tu se slažem da ćemo mi vodovod možda nekad ispraviti, stvari pronaći i sve to ali ada se promaši u kulturi, potrebne su stotine i stotine godina da se stvari vrate na nulu. E onda zamislite kakva je šteta kulturi našeg naroda nanijeta sa ovim drastičnim primjerom srbizacije bošnjačkog identiteta u kojem učestvuje vladajuća većina u Novom Pazaru sa svojim partnerima iz Beograda.“, kazao dr. Admir Muratović

„U potpunosti se slažem sa prethodnim govornikom da biblioteka nije odrađena na pravi način, prvo nema dozvole, čim nema gradilišne table na gradilištu znači da ne postoji rješenje o dobijenju graševinske dozvole a pogotovo što je to na teritoriji u zoni zaštite od izuzetnog značaja. Uslovi treba da se dobiju od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Ministartsva kulture, da se dobije dozvola od Ministarstva građevinarstva, ništa nije dobijeno, ne boli mene što nemaju dozvolu ali boli me što se ne zna ni ko je arhitekta, možda se i zna ali ja ne znam ko je, treba da piše ko je odradio to.“, naglasio Emir Ašćerić.

Glasovima većine usvojeni su izvještaji o radu svih javnih preduzeća i ustanova u Novom Pazaru prošle godine.